Ako se kvar desi u toku vožnje ili na putu ka poslu, posledice su ne samo finansijske već i praktične – vuča vozila, organizacija prevoza, gubitak vremena.

U Srbiji popravka ozbiljno oštećenog motora može koštati od 800 do 3000 evra, u zavisnosti od modela vozila i obima kvara.

Međutim, najveći broj kvarova na motoru može se sprečiti redovnim održavanjem i pažljivim ponašanjem u vožnji.

1. Nedostatak motornog ulja

Ulje je ključni element svakog motora. Bez njega, trenje između metalnih delova raste, što dovodi do ekstremnog zagrevanja i oštećenja ležajeva, klipova i radilice. Ako se vozilo koristi sa niskim ili bez ulja, dolazi do potpunog zastoja rada motora.

Najčešći razlozi za gubitak ulja su curenje na karteru, neispravan semering radilice, ili spaljivanje ulja usled istrošenih karika. Takođe, vozači koji retko proveravaju nivo ulja često ne primete da motor troši ulje, sve dok ne bude kasno. Lampica za ulje obično se pali tek kad je pritisak već ozbiljno nizak, a tada šteta već može biti načinjena.

2. Pregrevanje motora

Pregrevanje je jedna od najopasnijih situacija za motor. Do njega dolazi kada rashladna tečnost ne može da reguliše temperaturu unutar bloka motora. Uzroci su brojni: loš termostat, zapušen hladnjak, curenje iz creva, oštećena vodena pumpa ili jednostavno – nedovoljno rashladne tečnosti.

Vozači često ignorišu rane znake pregrevanja, kao što su polagano penjanje kazaljke temperature ili miris vrele tečnosti. Ako motor radi nekoliko minuta u crvenoj zoni, dolazi do savijanja glave motora, curenja ulja i gubitka kompresije, što zahteva brušenje glave i zamenu dihtunga, a ponekad i kompletan remont.

3. Pucanje zupčastog kaiša ili lanca

Zupčasti kaiš (ili lanac kod novijih vozila) sinhronizuje rad radilice i bregaste osovine. Kada pukne tokom vožnje, dolazi do sudara klipova i ventila, jer se elementi više ne kreću u tačnom trenutku. Rezultat je obično katastrofalan – savijeni ventili, polomljeni klipovi, oštećena glava motora i potpuni gubitak kompresije.

Vozači često ignorišu fabrički propisan interval zamene kaiša, koji je kod većine vozila između 90.000 i 120.000 kilometara. Takođe, retko menjaju prateće komponente (napinjače, rolnice, vodenu pumpu), iako su pod istim opterećenjem.

4. Korišćenje nekvalitetnog goriva

Loše gorivo može da uzrokuje nepravilno sagorevanje, začepljenje injektora, oštećenje pumpe visokog pritiska i stvaranje čađi u komorama sagorevanja. Problem je posebno izražen kod dizel motora koji su osetljiviji na nečistoće i vlagu u gorivu.

Simptomi uključuju nepravilan rad u leru, trzaje u vožnji, gubitak snage, a u ekstremnim slučajevima – nemogućnost startovanja. Korišćenje aditiva pomaže, ali nije trajno rešenje ako gorivo dolazi sa sumnjivih pumpi.

5. Vožnja sa niskim nivoom goriva

Vožnja na rezervi može delovati bezazleno, ali u praksi dovodi do uvlačenja taloga iz dna rezervoara u sistem za gorivo. Time se prljaju filteri, začepljuju injektori i pregreva pumpa koja ostaje bez hlađenja.

Osim toga, električne pumpe goriva se hlade samim gorivom. Kada ga nema dovoljno, one se zagrevaju i ubrzano troše. Poseban problem nastaje u letnjim uslovima kada su visoke spoljašnje temperature.

6. Kvar na svećicama, kablovima i bobinama

Sistem paljenja direktno utiče na efikasnost rada motora. Loše svećice, neispravne bobine ili oštećeni kablovi uzrokuju nepotpuno sagorevanje, što se vidi kao gubitak snage, povećana potrošnja, trzaji i čak začepljenje katalizatora.

Kod novijih motora greške se brzo detektuju preko OBD dijagnostike, ali kod starijih modela vozač mora da prepozna simptome kroz zvuk i ponašanje motora. U praksi, vozači često voze sa svećicama koje su prešle i duplo više od predviđenog roka.

7. Neispravan senzor radilice ili bregaste osovine

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Petner Šlep Služba (@slep_sluzba_petner)

Ovi senzori su ključni za elektronski sistem ubrizgavanja. Ako prestanu da rade, ECU ne može da odredi tačan trenutak za paljenje smeše i motor ne može da se pokrene ili se gasi nasumično u vožnji.

Ukoliko se vozilo ugasi u pokretu na prometnoj lokaciji, kao što je centar Novog Beograda, to može predstavljati ozbiljan bezbednosni problem. U takvim slučajevima, Šlep služba Novi Beograd je prva adresa na koju treba pozvati za brzo izvlačenje i transport vozila do servisa.

8. Zaprljan ili blokiran EGR ventil (povrat izduvnih gasova)

EGR (Exhaust Gas Recirculation) ventil ima zadatak da smanji emisiju štetnih gasova tako što vraća deo izduvnih gasova nazad u usisnu granu. Na taj način se snižava temperatura sagorevanja i redukuju azotni oksidi (NOx). Međutim, kod dizel vozila, naročito onih koja se voze po gradu i kratkim relacijama, ovaj ventil se brzo zaprlja čađi i katranom.

Kada se EGR ventil zapuši, vazduh i izduvni gasovi ne cirkulišu kako treba. To dovodi do zagušenja motora, povećane emisije dima, trzanja i gubitka snage, a dugoročno može oštetiti i turbinu i DPF filter. Ignorisanje simptoma vodi do skupljih kvarova na sistemu usisavanja i izduva.

9. Zaprljani filteri – ulja, vazduha i goriva

Filteri su prvi nivo zaštite motora. Vazdušni filter sprečava ulazak prašine u motor, filter ulja čisti ulje od metalnih čestica i nečistoća, dok filter goriva zadržava vodu i talog iz goriva. Ako se bilo koji od ovih filtera zapuši, dolazi do slabog dotoka vazduha, pritiska ulja ili problema sa ubrizgavanjem goriva.

Vozilo tada radi sa povećanim otporom, sagorevanje postaje neefikasno, a potrošnja skače. Oštećenja ne dolaze odmah, ali dugoročno uzrokuju ubrzano trošenje motora, veću emisiju dima i probleme sa ubrizgavanjem. Najopasniji je zapušen filter ulja jer može izazvati “suvi hod” i oštećenje ležajeva.

10. Česta vožnja na kratkim relacijama

Motori su projektovani da rade u optimalnim temperaturnim uslovima. Kada se vozilo svakodnevno koristi na relacijama kraćim od 5 kilometara, naročito zimi, motor ne stiže da se ugreje, ulje ne dostiže radnu temperaturu, a kondenzacija u karteru i izduvima ne može da ispari. Zbog toga dolazi do stvaranja vlage, kiseline i naslaga u sistemu, što dodatno troši komponente i izaziva unutrašnju koroziju.

Takođe, kratke vožnje ne aktiviraju regeneraciju kod DPF filtera kod dizel vozila, pa se on brzo zapušava. Na benzin motorima, problem se javlja u obliku zagušenja ventila, lošeg sagorevanja i povećane emisije ugljen-monoksida. Ovaj problem je podmukao jer se šteta akumulira sporo, a postaje očigledna tek kada dođe do većeg kvara. Biranje kvalitetnog gradskog auta je bitno, posebno ako vam auto služi za svakodnevne kratke vožnje.

Zaključak

Kvar motora gotovo nikada ne dolazi „iz vedra neba“. Iza svakog problema krije se duži period zanemarivanja osnovnih servisa, ignorisanja simptoma i pogrešnog načina vožnje. Redovna provera ulja, korišćenje kvalitetnog goriva, zamena filtera i pažnja na zvuke i rad motora drastično smanjuju verovatnoću havarije.

Ako ipak dođe do problema — kao što je stajanje u sred gužve kod Arene ili Bulevara Zorana Đinđića — važno je reagovati brzo.